Treba imati na umu da orezivanje za biljku predstavlja stres, te je zbog toga bitno obratiti pažnju na vremenske uslove kada se ovaj posao obavlja, kao i na stanje samog grma. Tokom orezivanja uklanjaju se sve osušene i trule grančice, one sa vidljivim oštećenjima od štetočina, kao i one na kojima se nalaze jaja, larve, suvi cvetovi. Orezivanje grma treba obavljati kada je dan hladan i bez padavina. Rezidba se ne obavlja kada je mraz i temperatura ispod nule. Ukoliko bi se orezivanje obavljalo tokom kišnog dana, što takođe treba izbegavati, rane koje nastaju na biljci prilikom orezivanja idealne su za ulazak patogena koji uzrokuju različita oboljenja biljke. Takođe, orezivanje treba izbegavati i kada je dan topao, jer postoji opasnost da se time izazove buđenje pupoljaka i ponovni vegetativni rast, a novoizrasli izdanci bi izmrzli tokom zime. Za orezivanje ruža koriste se kvalitetne, oštre makaze kojima se iznad pupoljka pravi kosi rez. Treba odabrati pupoljak iz koga će se na proleće razviti izdanak u smeru u kome želimo da se grm širi i grančice koje nisu dovoljno odrvenile. Uklanjaju se svi tanki i mali prirasti, jer će tokom zime doći do njihovog propadanja, ali i truljenja koje se može preneti na ostale izdanke grma. Način orezivanja zavisi od tipa ruže. Ruže puzavice najčešće se skraćuju za trećinu, letoraste čajevke se režu na oko 20 cm , dok se poliante i floribunde orezuju na dužinu od 35cm. Većini ruža će tokom jeseni odgovarati samo sanitarno orezivanje, a ono pravo treba ostaviti za početak proleća.